Istorija prerade metala


Prvi put u istoriji, čovek je topio metal pre 5000 godina u vinčanskoj civilizaciji, na teritoriji današnje Srbije.


Ovu tezu postavila je srpska arheološkinja Miljana Radivojević i uzdrmala čitav akademski svet. Praistorijski kovač sa prostora današnje Srbije, umeo je da pronađe i obradi metal, te napravi od njega sebi oruđa, posuđe, ukrase, nakit… Vinčanac je znao za tajnu pretvaranja zelene rude bakra u sjajni bakarni metal.

Kako se mogao dobiti metal od srpske rude?

Miljana Radivojević je odvažno otvorila vrata londonskog Instituta za arheologiju gde je kasnije sa profesorom Tilom Rerenom stavila pod mikropskop 5 g zgure iskopane u Belovodama kod Petrovca na Mlavi. Taj grumen, nastao pri proizvodnji metala u visokim pećima, bio je dovoljan razlog da Miljana poveruje da je vinčanska civilizacija znala da obradi metal. Posebno jer se ispod njenog grumena nalazio bakar iz praistorije. Do sada je svetska arheologija smatrala da je metal prvi put obrađivan samo jednom u Starom Svetu, i to na Bliskom Istoku.

Međutim, Miljaninu tezu je prihvatilo četiri hiljade njenih kolega na naučnom skupu u Vankuveru.

Kad je i kako nastala Vinčanska kultura i u koje krajeve se prostirala – Napredna Vinčanska kultura stara je više od sedam hiljada godina, a centar te civilizacije – praistorijska metropola, nalazila se upravo na mestu današnjeg arheološkog nalazišta kod Vinče. Ova kultura nestala je u periodu ekspanzije bakra.

Smatra se da je ona bila centar civilizacije koja je trajala hiljadu godina i prostirala se širom današnje Bosne, Srbije, Rumunije, Bugarske, Crne Gore, Makedonije i Grčke. Centar za preradu metala Vinčanaca je bio u Belovodama kod Petrovca na Mlavi. Bakar su iz tog naselja Vinčanci prenosili Dunavom do Crnog Mora, i prema jugu ka Pločniku kod Prokuplja, još jednom velikom centru vinčanske kulture.

Evo kako su metal topili prastari kovači u bronzanom dobu na teritoriji Srbije –

Prastari kovači su topili metal na 200 stepeni i onda ga naizmenično kovali i grejali dok ne bi postigli željeni oblik. Naučnici koji istražuju ovo pitanje smatraju da su oni čak imali i svoje radionice u kojima su izrađivali alatke.

Dokazivanje Miljanine teze predstavlja veliki izazov arheologije. Zbog toga su se u Srbiji okupili naučnici iz nekoliko zemalja da bi u okviru projekta “Razvoj metalurgije u Evroaziji” istraživali važna nalazišta. Oni će pokušati da dođu do novih otkrića o tome na koji su način Vinčanci vadili rudu, kako je metalurgija bila organizovana, koji su tačno putevi kojima se metal kretao, kako je funkcionisala jedna radionica bakra praljudi.

Kako je na kraju nestala velika vinčanska civilizacija –

Arheolozi smatraju da je moćna vinčanska civilizacija nestala upravo zbog toga što su njene stanovnike, nevešte u ratovanju, uništili drugi narodi onda kada se pojavio bakar i oružje pravljeno od njega.

Srbija ima najstarije metalurške nalaze na prostoru zapadne Evroazije i zbog toga se sigurno može smatrati kolevkom metalurgije za ovaj deo sveta.

Izvor: Serbia.com

Ukoliko imate pitanja u vezi prohromskih dimnjaka i održavanja, kontaktirajte nas ovde